Najprestižnija nagrada u oblasti sporta u AP Vojvodini “Jovan Mikić Spartak” dodeljena je na kraju 2017. godine jubilarni 50-i put. Možda i najvrednije priznanje u sportskoj karijeri je ono koje se dodeljuje za životno delo. Takvo jedinstveno priznanje pripalo je predsedniku našeg kluba, najtrofejnijem u istoriji RK Vojvodine, Milanu Đukiću. On je, na sebi svojstven način, stao pred govornicom i prisutnim najvišim sportskim zvaničnicima u pokrajini se obratio sledećim rečima:

• Jednog davnog juna, još davnije 1989. godine, čekajući svedočanstvo u jednom hodniku koji vodi ka zbornici u OŠ Kosta Trifkovic, tu na Rotkvariji, u Novom Sadu, posmatrao sam jednu bronzanu skulpturu. Bila je na izdvojenom mestu. U staklenoj vitrini. I za razliku od nekih limenih pehara sa raznih turnira, kojima su se mnoge generacije radovale u raznim sportovima, ova je bila posebna, na posebnom mestu, imala je neku čudnu snagu i neku čudnu energiju metala. Meni klincu, od tada 14 godina, bila je i nedostižna i daleka… Nekih pa skoro 30 godina kasnije, ista takva skulptura, ta Spartakova nagrada danas mi je uručena. Citiraću mog omiljenog pesnika sa Salajke Đoleta, poznatijeg po prezimenu Balašević. “Tako i treba sanjati. U ograničenim količinama. Snovi su frka živa. Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih”. Jedan moj san danas je svakako ostvaren. Hvala Sportskom savezu Vojvodine na ovom priznanju, Rukometnom savezu Vojvodine koji me je predložio i svim onim ljudima sa kojima sam sarađivao u rukometu u proteklih 10 godina, svakako su i oni deo ove nagrade. Hvala rukometu kao sportu što sam kroz njega naučio mnogo toga, osvojio mnoge titule i stekao mnoga prijateljstva.