1. Svake godine, ista priča. Uvek razgovaramo na početku sezone, tradicionalno, sa predsednikom kluba Milanom Đukićem i jedina razlika je u broju više uzastopnih titula. Dokle mislite da brojite? Ovakav podvig od šest titula u nizu u bilo kom sportu je zapanjujući, zar ne?
– Hvala na ovako da kažem “jakim” pitanjima , taj niz od 6 uzastopnih titula jeste mozda impozantan, ali iz svake od tih titula stoji naporan rad, zalaganje nekih igrača, trenera, stručnog štaba, uprave, podrška sponzora, navijača… Dakle, može se desiti da jednom osvojite nešto, ali da to odbranite teško je bez kvaliteta i još da napravite ovakav niz, to je već kod svih ozbiljnih ljudi priznato kao sportski zapažen rezultat u Novom Sadu, Pokrajini, ali i u Srbiji . Naravno da uvek ima onih koji će sjaj trofeja pokušati da stave u senku njihovog razmišljanja i svake godine slušamo takve priče, ali to sve i ostaje na tim njihovim pričama, fejsbuk statusima i porukama na forumima. Uvek u avansu pristajem da su sve u pravu. Rezultati svačijeg rada i još više nerada su uvek merilo svega. Mi za 10 godina rada u RK Vojvodini imamo rezultate priznate i poznate.
2. Da li mislite da vas je malo i sreća pogledala ili malo više? Mogla je lopta u Šapcu preći gol liniju, pa bi Voša ostala bez titule. Mnogi se čude kako to da Vojvodina uvek na kraju pobedi. Čuli smo jednu anegdotu “rukomet je kranje neizvesna igra u kojoj uvek pobedi Vojvodina”. Nešto slično imamo sa Nemcima u fudbalu ! 
– Nemci se baš nesto nisu proslavili u fudbalu ovog leta, pa da se ne poredimo s njima. Prijaju sva ta poredjenja, ali i u pobedi i u porazu čovek mora imati meru. Ta mera se zove vera u samog sebe i svaki put iznova preispitivanje sopstvenih ciljeva i pravila. Koliko god to zvučalo kao otrcana filozofska fraza, ne bih se baš složio da je svima bilo drago smo smo osvojili titulu. Niti je baš mnogima bilo žao kada smo izgubili finale Kupa u Novom Sadu. I sada svako može da pripiše titulu sreći, ali niko ne pripisuje pehar Kupa sreći golmana Železničara u poslednjem napadu. A vidite ta sreća je mogla da bude oba puta na strani Železničara ili oba puta na strani Vojvodine. Bog nas je pogledao onda kada je to bilo potrebno. I svakako Metaloplastika je odigrala profesionalno, a nije morala i to jeste činjenica za ceniti. Salve uvreda koje su usledile, teorije zavera prepuštam kao što rekoh forumima i fejsbuk handball statusarima, potvrdio sam već da su sve u pravu!
3. Svake godine protivnici sve više ulažu u igrački kadar. Deluje je da niški Železničar ima najozbiljnije namere. Vujović na klupi, dovedeno 10-ak pojačanja. Da li gledate u tuđe dvorište?
– Svake godine svi imaju ozbiljne namere. Niti se bavim Železničarom, niti Vujovićem. Svako svoje dvorište gleda i o njemu brine. Mi smo ekipu postavili u skladu sa klupskom politikom. Tu politiku utvrdjuje klub i organi kluba i niti je prilagodjavamo sada Železničaru niti smo pre dve godine prilagodjavali Zvezdi niti pre pet godina Radničkom iz Kragujevca. Svako neka ima namere kakve želi, interese kakve želi, nikom se ne može osporiti da ih ima. Teren i rezultat su uvek merilo svega. Mi smo sistemski krenuli u podmladjivanje ekipe i da sada nismo to uradili za dve godine bi bilo prekasno. Onda ne bismo bili klub koji osvaja ili ne osvaja trofeje. Vojvodina je klub, klub za respekt i trenutno jeste najbolji i najorganizovaniji rukometni klub u Srbiji. Stojim iza toga. Tačka.
4. Vojvodina je prošle sezona započela rezove podmlađivanja. Svaki vid takve rekonstrukcije ostavlja dublji rez. Kod vas to još nije uvek slučaj. Da li se plašite toga jer sada evidentno imate u proseku za najmanje 5 godina mlađu ekipu?
– Ne, ne plašimo se jer ćemo za 2-3 godina imati uigranu ekipu koja 3-5 godina igra zajendo od čega 2-3 sezone Superligu i tada ćemo gledati posledice ovog reza. Nama kao naciji nije svojstveno planiranje, strategija i gledanje u budućnost, pa ne bih dublje analizirao sve aspekte ovoga.
5. Tradicionalno, uvek na kraju sezone ređaju se prijemi kod Gradonačelnika Novog Sada gospodina Miloša Vučevića, predsednika Vlade APV gospodina Igora Mirovića i generalnog direktora Srbijagasa gospodina Dušana Bajatovića. Deluje da RK Vojvodina ima snažnu podršku najvažnijih institucija. Trebalo je to i zaslužiti, zar ne?
– Zavist valja i zaslužiti. “Čovek kome ne zavide i nije neki”, govori se kod mene u predgradju Novog Sada u kome živim. A ja na to kažem samo da smo rezultate rada gradili 10 godina unazad i da se baš ne dešava često da vas tako olako primaju Predsednik Vlade APV, Gradonačelnik Novog Sada bez da iza toga stoji rezultat, iskren odnos, pravilan rad i ekipa ljudi koja stoji iza kluba. To jeste nama za ponos.
6. I večito je pitanje dokle Vojvodina može u Evropi. Za sada to se svodi na drugo ili treće kolo, ponekad i nastup u grupnoj fazi Lige šampiona ili EHF kupa. Koliko smo daleko od ozbiljnijeg nastupa na međunarodnoj sceni?
– Videćemo, ekipa je podmladjena, cilj u Evropi je što dalje otići, ali naš fokus jeste i biće jun mesec 2019. godine i borba za domaće trofeje.
7. Za kraj razgovora, poruka navijačima?
– Nikad vas nismo izneverili. Nećemo ni sledeće sezone. Radićemo samo u interesu Rukometnog kluba Vojvodina i njenih spoznora, a sve što bude bilo potrebno da učinimo da Vojvodina bude u srpskom rukometu prepoznata kao kohezioni faktor, učinićemo!
