Vojvodina je, protiv učesnika Lige šampiona i ekipe kojoj su bodovi bili preko potrebni za osvajanje trećeg mesta, suprostavila, praktično, juniorski tim. Naravno, to ne umanjuje ubedljivu pobedu Meškova, ali shodno dešavanjima na terenu, utisak je svih prisutnih, da konačan rezultat ne odslikava dešavanja na terenu. 

   

Novosađani su u meč ušli bez povređenih Ćurkovića i Datukašvilija, a trener Ćirković odmarao je Elezovića i Todorovića. Gotovo 60.minuta odigrala je najmlađa bekovska trojka u regionalnoj ligi (čitaj s leva) Jovanović – Arsenić – Orbović koji su, uz takođe golobradog desnog krila Smiljanića postigli, ukupno 18 od 24 gola.

Poveo je Meškov sa 5:2, ali je Vojvodina brzo izjednačila na 5:5. Slede golovi desnog beka Orbovića za vođstvo od 8:6, bilo je i 12:10 za naš tim. Ipak, greške u dodavanju, brz "centar" protivnika omogućio je gostu 16:13 pred odmor. U nastavku, naš šampion nosio se sa beloruskim prvakom do 45.minuta (21:24), a onda je usledila furiozna igra Meškova. Većinu golova postigli su iz kontra napada, najvše krilni igrači Rutenka 8, odnosno Razgor 6. U našem timu najefikasniji bio je srednjak Nikola Arsenić sa 7 golova od kojih nekoliko efektnih pogodaka nakon soloprodora. Orbović je dodao četiri gola, 17-godišnji Jovanović postigao je 3 koliko i Smiljanić.

Vojvodina je takmičenje u Seha ligi završila sa dva trijumfa i 10 osvojenih bodova. Ostaje žal zbog nekoliko propuštenih prilika u kojima je trijumf bio na dohvat ruke, ali je presudilo neiskustvo. Regionalna liga mora biti shvaćena u takmičarskom smislu, ona nije poligon za razigravanje mladih igrača, ali je činjenica da je realnost srpskih prilika baš takva. Svakako, našem prvaku sledi najvažniji deo sezone u kojoj se bori za domaće trofeje i nastavak dominacije.